“Ko da je proklet taj komad zemlje tamo. Nama prezivjelim svako ljeto donese parce gorcine i tuge, k'o da nismo dovoljno tugovali. A ostalim gradjanima ove zemlje bude povod za kojekakve diskusije o tome sta bi bilo da je bilo i kad bi bilo… K'o da ostali gradjani ove zemlje nemaju pametnijih stvari. Prokleto je to parce zemlje, al’ haman cemo bas na tom parcetu morati graditi nesto novo. Ne znam sta. Jer sve smo do sad pokusali, nista nije valjalo. To parce zemlje ce nam morat donijet i nesto lijepo, kad tad. Do tad nek Srebrenica lebdi u sadasnjosti na krilima proslosti…”
